Nikolo Paganini (1782-1840) bio je italijanski violinsta,violista,mandolinista i kompozitor.S pet godina otac ga je učio sviranju mandoline,a sa sedam godina počeo je da uči violinu.Vrlo brzo je uočen njegov muzički talenat,pa se i dalje usavršavao kod mnogih učitelja violine,zahvaljujući stipendijama.Več s osamnaest godina postao je prvi violinsta u Republici Luka.Mnogo je putovao Italijom svirajući brojne koncerte,a kasnije je nastupao i u Beču,Nemačkoj,Poljskoj,Češkoj,Francuskoj i Velikoj Britaniji.Česti i iscrpljujući koncerti i putovanja uticali su na njegovo zdravlje.Bio je u društvu Đoakina Rosinija i Hektora Berlioza,a sam je uticao na kasnije kompozitore koji su svoja dela nazivali njegovim imenom.Paganini je stvarao violinske koncerte,dela za solo violinu,sonate za dva instrumenta,trija,kvartete,kao i druga dela.
Paganini je oduševljavao publiku svojim maestralnim umećem,ali i fantastičnim duhom i sjajnim improvizacijama.U jednoj od priča o njemu govori se da je na jednom koncertu,pred punom dvoranom, izvodio jedno prilično teško delo.Okružen celim orkestrom,uživao je u sopstvenom izvođenju,kada mu je u pretposlednjem delu koncerta pukla žica na violini.Na licu mu se pojavilo iznenađenje i,iako vidno ljut, nastavio je izvođenje tako što je sjajno improvizovao.Za nekoliko trenutaka pukla je i druga žica.I nedugo nakon nje i treća.Sada su tri žice visile s majstorove violine dok je on i dalje nezaustavljivo privodio koncert kraju,svirajući samo na jednoj žici.Po završetku koncerta publika je skočila na noge,uz burno ovacije sjajnom umetniku,još više aplaudirajući njegovoj hladnokrvnosti,snalažljivosti i improvizaciji u sviranju kompozicije,u uslovima kada to gotovo nije bilo moguće.Nakon što su se ovacije stišale,Paganini je zamolio publiku da sedne i,iako su svi znali da ne mogu očekivati bis,poslušno su se vratili na svoja mesta.Paganini je podigao violinu tako da ju je publika mogla videti,klimnuo je glavom dirigentu i,uz mig publici,započeo svirku,uz povik:"Paganini i jedna žica!"Na svom jednožičanom Stradivariju odsvirao je završni deo koncerta, dok je publika u čudu posmatrala kako se pred njihovim očima,u zanosu duha,nemoguće pretvara u moguće...
Paganini je oduševljavao publiku svojim maestralnim umećem,ali i fantastičnim duhom i sjajnim improvizacijama.U jednoj od priča o njemu govori se da je na jednom koncertu,pred punom dvoranom, izvodio jedno prilično teško delo.Okružen celim orkestrom,uživao je u sopstvenom izvođenju,kada mu je u pretposlednjem delu koncerta pukla žica na violini.Na licu mu se pojavilo iznenađenje i,iako vidno ljut, nastavio je izvođenje tako što je sjajno improvizovao.Za nekoliko trenutaka pukla je i druga žica.I nedugo nakon nje i treća.Sada su tri žice visile s majstorove violine dok je on i dalje nezaustavljivo privodio koncert kraju,svirajući samo na jednoj žici.Po završetku koncerta publika je skočila na noge,uz burno ovacije sjajnom umetniku,još više aplaudirajući njegovoj hladnokrvnosti,snalažljivosti i improvizaciji u sviranju kompozicije,u uslovima kada to gotovo nije bilo moguće.Nakon što su se ovacije stišale,Paganini je zamolio publiku da sedne i,iako su svi znali da ne mogu očekivati bis,poslušno su se vratili na svoja mesta.Paganini je podigao violinu tako da ju je publika mogla videti,klimnuo je glavom dirigentu i,uz mig publici,započeo svirku,uz povik:"Paganini i jedna žica!"Na svom jednožičanom Stradivariju odsvirao je završni deo koncerta, dok je publika u čudu posmatrala kako se pred njihovim očima,u zanosu duha,nemoguće pretvara u moguće...
Нема коментара:
Постави коментар