Josif Marinković (1851-1931)

Josif Marinković (1851-1931) bio je kompozitor,dirigent i učitelj muzike.Rođen je u Vranjevu (kod Novog Bečeja),a školovao se u Petrovaradinu,Vrbasu i Somboru.Muziku je studirao u Pragu a usavršavao se u Beču.Radio je u Beogradu kao dirigent i kompozitor u mnogim horovima,ali i kao nastavnik muzike.Godine 1907. postao je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.Najpoznatija dela su:mnogi horovi na narodne teme (Kola),horovi uz pratnju klavira (Zadovoljna reka,Pod lancima,Molitva,Jadna majka,Na veliki petak 1868,Potočara) i crkvene kompozicije (Liturgija,Pomen,Opelo) kao i zbirka Pesama za glas i klavir.

Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914)

Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914) je bio kompozitor i muzički pedagog.Rođen je u Negotinu, školovao se u Beogradu,a studirao u Minhenu,Rimu i Lajpcigu.Radio je kao horovođa i nastavnik muzike,a takođe je i jedan od osnivača Srpske muzičke škole u Beogradu i prvog gudačkog kvarteta u Srbiji. Zapisivao je narodne pesme i igre s melodijama kao i srpske crkvene napeve.Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).Njegovo najpoznatije delo jesu Rukoveti,koje čini petnaest horskih kompozicija zasnovanih na folklornim motivima iz različitih delova Srbije,Bosne,Makedonije,zatim Primorski napevi,Kozar,muzika za pravoslavna bogosluženja Liturgija,Opelo u fis-molu,Tri statije,Tebe Boga hvalim i Veličanije Svetom Savi.

Kornelije Stanković (1831-1865)

Kornelije Stanković (1831-1865) bio je kompozitor,pijanista,horovođa i muzički pisac.Rođen je u Budimu, a u Aradu,Segedinu i Pešti istovremeno je išao u osnovnu školu i gimnaziju,gde je učio klavir i violinu.U Beču je kasnije učio harmoniju,kontrapunkt i kompoziciju.Njegov značajan doprinos srpskoj baštini sastoji se u zapisivanju srpskog crkvenog pevanja,jer ga je na taj način sačuvao od zaborava.Kasnije je delovao kao horovođa Beogradskog pevačkog društva.Mnoge je svetovne i duhovne narodne napeve,harmonizovao i prilagodio za horsko izvođenje ili za klavir (Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda i Srpske narodne pesme).Takođe je komponovao i dela za klavir:Ustaj,ustaj,Srbine,Slovenski kadril,Što se bore misli moje,Srpski narodni kadril,Bugarski kadril,Srpska polka i muziku za dramu Preodnica srbske slobode ili Srpski hajduci.

Moris Ravel (1875-1937)

Moris Ravel (1875-1937) je francuski kompozitor i pijanista.Ravel je počeo da svira klavir sa sedam godina,a ubrzo nakon toga počeo je i da komponuje.Napravio je klavirsku turneju po SAD-u gde je upoznao i Džordž Geršvina.U SAD-u se susreo s američkim džezom čije je elemente koristio za svoje kompozicije.Mnogo je putovao po Evropi i držao koncerte.Njegove kompozicije napisane za klavir ispunjene su virtuoznošću kakvu je zahtevao i List u svojim delima,ali i elegancijom.Inspiraciju je često nalazio u plesovima,među kojima je posebno voleo menuet,ali i:valcer,čardaš,habaneru,pasakalju i bolero. Na Ravelovo stvaralaštvo uticali su francuski i ruski kompozitori XVIII i XIX veka,ali i V.A.Mocart i Franc Šubert.Njegova najpoznatija dela jesu:Igra vode,Ogledala,Kuprenov grob,Pavana za preminulu infantkinju, Klavirski koncert za levu ruku,Klavirski koncert u G-duru,Valcer (La Valse),baleti Dafnis i Kloe i Bolero,i orkestracija dela M.P.Musorgskog Slike sa izložbe.

Klod Debisi (1862-1918)

Klod Debisi (1862-1918) je francuski kompozitor.Vrlo rano je primećen njegov talenat za muziku pa je već s četiri godine počeo da uči klavir.Kada je imao jedanaest godina,upisao se na pariski konzervatorijum.Bio je i dirigent,muzički kritičar i učitelj klavira.Kao mlad kompozitor,dobio je značajnu nagradu Prix de Rome za svoje delo O izgubljenom sinu.Putovao je u Rusiju,Italiju,Nemačku i Engledku.Za vreme Svetske izložbe u Parizu 1889. čuo je muziku koju je izvodio orkestar s Jave.Kasnije će ta muzika uticati na njegovo stvaralaštvo,kao i književna dela Malarmea i Verlena.Proučavao je dela mnogih kompozitora,među kojima jesu:J.S.Bah,V.A.Mocart,F.List,R.Vagner,R.Štraus i F.Šopen.Njegova muzika će uticati na mlađe muzičare (I.Stravinskog,O.Mesijan,B.Bartok,P.Bulez i drugi),a kasnije i na džez muzičare.Najznačajnija dela Debisi je napisao za klavir (Suite bergamasquw,Slike za klavir,Dečji kutak,etide,preludijumi),orkestar (Nokturni,Prelid za popodne jednog fauna,More),operu Peleas i Melisanda,balet Igre (Jeux) i druga dela.

Nikolo Paganini (1782-1840)

Nikolo Paganini (1782-1840) bio je italijanski violinsta,violista,mandolinista i kompozitor.S pet godina otac ga je učio sviranju mandoline,a sa sedam godina počeo je da uči violinu.Vrlo brzo je uočen njegov muzički talenat,pa se i dalje usavršavao kod mnogih učitelja violine,zahvaljujući stipendijama.Več s osamnaest godina postao je prvi violinsta u Republici Luka.Mnogo je putovao Italijom svirajući brojne koncerte,a kasnije je nastupao i u Beču,Nemačkoj,Poljskoj,Češkoj,Francuskoj i Velikoj Britaniji.Česti i iscrpljujući koncerti i putovanja uticali su na njegovo zdravlje.Bio je u društvu Đoakina Rosinija i Hektora Berlioza,a sam je uticao na kasnije kompozitore koji su svoja dela nazivali njegovim imenom.Paganini je stvarao violinske koncerte,dela za solo violinu,sonate za dva instrumenta,trija,kvartete,kao i druga dela.

Paganini je oduševljavao publiku svojim maestralnim umećem,ali i fantastičnim duhom i sjajnim improvizacijama.U jednoj od priča o njemu govori se da je na jednom koncertu,pred punom dvoranom, izvodio jedno prilično teško delo.Okružen celim orkestrom,uživao je u sopstvenom izvođenju,kada mu je u pretposlednjem delu koncerta pukla žica na violini.Na licu mu se pojavilo iznenađenje i,iako vidno ljut, nastavio je izvođenje tako što je sjajno improvizovao.Za nekoliko trenutaka pukla je i druga žica.I nedugo nakon nje i treća.Sada su tri žice visile s majstorove violine dok je on i dalje nezaustavljivo privodio koncert kraju,svirajući samo na jednoj žici.Po završetku koncerta publika je skočila na noge,uz burno ovacije sjajnom umetniku,još više aplaudirajući njegovoj hladnokrvnosti,snalažljivosti i improvizaciji u sviranju kompozicije,u uslovima kada to gotovo nije bilo moguće.Nakon što su se ovacije stišale,Paganini je zamolio publiku da sedne i,iako su svi znali da ne mogu očekivati bis,poslušno su se vratili na svoja mesta.Paganini je podigao violinu tako da ju je publika mogla videti,klimnuo je glavom dirigentu i,uz mig publici,započeo svirku,uz povik:"Paganini i jedna žica!"Na svom jednožičanom Stradivariju odsvirao je završni deo koncerta, dok je publika u čudu posmatrala kako se pred njihovim očima,u zanosu duha,nemoguće pretvara u moguće...

Frederik Šopen (1810-1849)

Frederik Šopen (1810-1849) bio je poljski kompozitor i pijanista.Prve časove klavira dobio je od majke i starije sestre kada je imao pet godina,a sa sedam godina već je počeo da stvara svoja prva dela.Odrastao je i školovao se u Varšavi,gde je često održavao koncerte.Kasnije putuje u Berlin,Beč i Pariz,gde održava koncerte ali i upoznaje Evropu.U parizu ostaje da živi.Tamo je nastupao,komponovao i podučavao,i stekao mnogo prijatelja koji su bili razni umetnici i muzičari.Njegova dela i virtuoznost brzo su osvojili publiku.Kao i List,Šopen je imao veliku ruku i dugačke prste što mu je olakšavalo izvođenje zahtevnih dela na klaviru.Zbog njegovih melodičnih dela komponovanih za klavir,zvali su ga i "pesnikom klavira".Šopen je stvarao isključivo dela za klavir,mađu kojima su:mazurke,etide,preludijumi,nokturna,valceri,poloneze,tri klavirske sonate i dva koncerta za klavir i orkestar,ali tu je i manji broj orkestarskih i kamernih dela,kao i poljske pesme za glas i klavir.